SMA DIJAGNOSTIKA

Autor teksta:
Dr Miloš Brkušanin Naučni saradnik za užu naučnu oblast: Biohemija i molekularna biologija

Simptomatsko genetičko testiranje za SMA

Genetičko testiranje obolele osobe naziva se simptomatsko genetičko testiranje. Klinička dijagnoza SMA mora se proveriti genetičkim testiranjem koje se sprovodi analizom DNK izolovanom iz uzorka periferne krvi. Budući da ~98% osoba sa SMA uopšte ne poseduje gen SMN1, standardni genetički test za SMA (metoda MLPA) zasnovan je na određivanju broja kopija ovog gena.

  1. Ukoliko se analizom utvrdi da osoba ne poseduje nijednu kopiju gena SMN1, dijagnoza SMA je molekularno-genetički nedvosmisleno potvrđena. U nalazu genetičkog testa biće naznačeno da ispitivana osoba poseduje homozigotno odsustvo (egzona 7) gena SMN1 (drugim rečima, osoba poseduje nula kopija gena SMN1). Dakle, standardnim genetičkim testom kod ~98% osoba sa SMA bolest se može nedvosmisleno potvrditi.
  2. Ukoliko se standardnom analizom utvrdi da osoba koja ispoljava simptome SMA poseduje jednu kopiju gena SMN1, dijagnoza SMA nije potpuno isključena. Naime, takva osoba može biti tzv. složeni heterozigot (~2% SMA osoba). Složeni heterozigoti na jednom hromozomu ne poseduju gen SMN1, dok na drugom hromozomu ovaj gen postoji, ali se u njemu nalazi neka greška (mutacija) koja tu kopiju čini neispravnom. Dakle, kod ovakvih osoba postoji ukupno jedna kopija SMN1, ali je dodatnim analizama potrebno proveriti da li ta postojeća kopija gena SMN1 u sebi sadrži mutaciju. Metoda koja se u ovom slučaju primenjuje je sekvenciranje gena SMN1. Ukoliko se sekvenciranjem ne pronađe mutacija u genu SMN1, dijagnoza SMA se isključuje i treba razmatrati druge potencijalne dijagnoze. Nasuprot tome, ako se potvrdi status složenog heterozigota, dijagnoza SMA je molekularno-genetički nedvosmisleno potvrđena.
  3. Ukoliko se analizom utvrdi da osoba poseduje dve kopije gena SMN1, dijagnoza SMA se najčešće isključuje budući da je izuzetno mala verovatnoća da osoba poseduje malu mutaciju u obe kopije gena SMN1. Izuzetak je ukrštanje u srodstvu, kada postoji povećana verovatnoća da oba roditelja nose istu malu mutaciju i imaju rizik od 50% da je prenesu na potomstvo. U ovakvim situacijama opravdano je uraditi analizu sekvenciranja gena SMN1 čak i kada su standardnom analizom kod osobe utvrđene dve kopije gena SMN1.

Dodatno, standardnom analizom dobija se i podatak o broju kopija gena SMN2. Broj kopija gena SMN2 neophodan je za odobravanje genetički dizajniranih terapija za SMA, kao i za predviđanje toka bolesti kod SMA osoba.

Genetičko testiranje za SMA tokom trudnoće

Prevencija SMA moguća je i tokom trudnoće kada se vrši prenatalna analiza za SMA, odnosno genetičko testiranje fetusa. Ova vrsta testiranja savetuje se roditeljima koji već imaju dete sa SMA ili porodicama u kojima postoji osoba obolela od ove bolesti. Neophodan preduslov za analizu jeste potvrđen status nosioca mutacije kod oba roditelja.

Biopsija horionskih čupica (horiocenteza) sprovodi se između 8. i 12. nedelje trudnoće i predstavlja najraniji trenutak u trudnoći kada se može uraditi prenatalna analiza za SMA.

Uzimanje plodove vode (amniocenteza) sprovodi se između 15. i 18. nedelje trudnoće.

Tokom uzimanja prenatalnog uzorka, ginekolog koji vrši uzorkovanje može zahvatiti ne samo ćelije fetusa, već i ćelije majke. Navedena situacija predstavlja kontaminaciju uzorka fetusa ćelijama majke. U cilju provere kontaminacije uzorka fetusa neophodno je genetičkoj laboratoriji dostaviti i uzorak periferne krvi majke. Samo ako je kontaminacija isključena, uzorak fetusa može se koristiti za prenatalno genetičko testiranje za SMA. Postupak testiranja i mogući rezultati testa isti su kao u prethodno opisanom odeljku.

Neonatalni skrining za SMA

U roku od 24 do 48 sati nakon rođenja od svakog novorođenčeta uzima se mali uzorak krvi ubodom igle u petu i stavljanjem krvi na posebnu papirnu karticu. Tako dobijena osušena krvava mrlja može se koristiti za testiranje na više različitih naslednih oboljenja. Ova vrsta testiranja opravdana je kod bolesti čiji simptomi nisu uočljivi odmah po rođenju, ali za koje postoji odobrena terapija čiji su efekti najveći onda kada se terapija što ranije primeni. Upravo takva situacija sreće se kod SMA. 

Pomenuta vrsta testiranja poznata je pod nazivom neonatalni skrining (skrining novorođenčadi) za SMA. Neonatalni skrining nije standardna procedura za otkrivanje SMA, iako sve veći broj zemalja sveta počinje da sprovodi ovu vrstu genetičkog testiranja. Rezultat neonatalnog skrininga ne predstavlja definitivnu potvrdu SMA, već se svaki pozitivan rezultat skrininga mora proveriti standardnim genetičkim dijagnostičkim testom za SMA.

.


Genetičko testiranje nosilaca


Baš zato što je SMA nasledno oboljenje, u jednoj porodici veći broj članova može oboleti od ove bolesti ili može postojati jedna obolela osoba, dok su njeni srodnici nosioci uzročne SMA mutacije. Nosioci uzročne SMA mutacije su zdravi, ali imaju povećan rizik za dobijanje obolelog potomstva. Prosečno, svaka 38. osoba u opštoj populaciji je nosilac uzročne SMA mutacije. Zato je pre planiranja porodice, a naročito za srodnike SMA osobe, izuzetno važno uraditi genetički test kako bi se proverio status nosioca. Ukoliko dva nosioca mutacije zajednički ostavljaju potomstvo, rizik da dobiju dete sa SMA iznosi 25%. Nakon testiranja standardnim genetičkim test za SMA (metoda MLPA), kod osobe može nedvosmileno biti potvrđen status nosioca (utvrđena jedna kopija gena SMN1), dok u određenim situacijama analiza ne može isključiti mogućnost da je osoba nosilac (ako su utvrđene dve kopije gena SMN1)